Dilema "Koliko rulet ima brojeva?" počinje od stola i točka. Rulet čine dva dela: točak odlučuje, a sto prima uloge. Ko shvati kako funkcioniše rulet, brzo prati pravila igre, zna koliko brojeva nosi točak i otkud nijedan sistem ne može pobediti prednost kuće. Pitanje da li je točak namešten ima jasan odgovor, a dobitak na broj i spoljne opklade imaju jasnu cenu.
Pravila igre staju na jednu stranu. Pre okretanja igrač stavlja žetone na polja stola, a čim krupije objavi da su ulozi zatvoreni, žetoni se više ne pomeraju. Rulet isplaćuje dobitak na broj 35 prema jedan, pa žeton na dobitnom broju vraća ulog i 35 novih. Ulozi na više brojeva donose manje, jer zahvataju veći deo točka. Crveno i par plaćaju jedan prema jedan, a razmak između šanse i isplate je uvek isti.
Evropski točak ima trideset sedam pregrada: brojeve od jedinice do trideset šest, uz jednu nulu. Američki točak dodaje i drugu nulu, pa na njemu ima trideset osam polja. Koliko brojeva ima točak, toliko izlaza nosi svako okretanje. A kako funkcioniše rulet u praksi? Krupije pokrene točak u jednom pravcu, a kuglicu baci u drugom. Broj na kome se loptica zaustavi odlučuje ko dobija. Ništa ne zavisi od prethodnih okretaja ni od volje igrača.
Ne može; sistemi poput martingala samo premeštaju gubitke, a kratak niz u plusu ne menja prosek koji ide u korist kuće.
Proveriti dozvolu priređivača, čiji točkovi prolaze redovne provere, a ko i dalje sumnja u određeni sto, može da se obrati nadležnom organu.
Oko dva i sedam desetih odsto zbog nule, a dupla nula na američkom točku tu prednost skoro udvostručuje.
Pokrivaju veći deo točka, pa pogađaju češće; boja i par plaćaju jedan prema jedan, a razmak između šanse i isplate ostaje isti.
Pauza posle svakog sata pomaže da igra ostane zabava, jer rulet ne vraća izgubljeno, a nula na svakom okretu uzima svoj deo.